Šta je Montesori?

Šta je Montesori?

Ili šta nije?

Kada izguglate Montesori metod, izlistaće vam se neki sjajni tekostovi (skorijih datuma doduše) i tekstovi koji su prepisani, uopšteni, s mnogo teorije i biografije Marije Montesori. (Izdvojila bih kao odličan sledeći tekst https://samoobrazovanje.rs/montesori-metoda/)

Zamisao mi je da vam ovim tekstom prenesem svoj doživljaj, iskustvo i otkrivanje šta je… ili šta nije Montesori metod, kao i iskustva i doživljaj drugih, kao što su meni prenosili roditelji, kolege, poznanici. Dok pišem ovaj tekst, zamišljam da smo u nekoj lepoj bašti, u zelenilu prijatnog kafića i da ćaskamo o, eto, i Montesori metodi.

Kada su dve prijateljice u potpuno različitim vremenima odlučile da upišu dete u Montesori vrtić, posle prve posete vrtiću imale su neočekivan utisak…

…prenele su mi da im je „spartanski i hladan“.

Onda su učinile mudru stvar, došle su još jednom, dok su deca bila u prostoru i radila sa materijalom. Utisak je bio wooow, to je to!

U centru Montesori obrazovanja je dete!

Navikli smo nekako da su nam vrtići sami po sebi lepi, šareni, ukrašeni, i da su kreativni pokretači i čarobnice – vaspitačice ( moje omiljene BTW ).

U Montesori vrtićima dečiji prstići su čarobni štapići, a prostor bez njih je, zaista, hladan, osiromašen, prazan. Smatram da je to što se polazi od deteta najveća razlika i odstupnica Montesori pristupa od drugih obrazovnih sistema.

Montesori metod vam je mudro primenjivanje tri osnovna elementa:

  1. pripremljena okolina,
  2. edukovana odrasla osoba i
  3. sloboda deteta uz razvoj osećanja odgovornosti.

Sloboda deteta uz razvoj osećanja odgovornosti podvlačim jer sam nekoliko puta čula da se taj koncept slobode u Montesori obrazovnom sistemu meša s predstavom da dete radi „šta hoće“. U tom slučaju ne bismo pričali o slobodi nego o anarhiji, i ne bismo imali tu lepu čarobnu atmosferu, već haos i galamu. Disciplina koju deca dobijaju u Montesori grupama proističe iz njih samih i vrlo je uočljiva (o konceptu slobode i discipline takođe u nekom od narednih postova).

U klasičnom školskom obrazovanju učitelj/vaspitač podučava decu svemu.

Klasičan obrazovni sistem

U Montessori obrazovanju, na svakom nivou, dete uči preko interakcije sa okruženjem, dok je učitelj/ vaspitač deo tog okruženja.

Montessori obrazovni sistem

(O razlici tradicionalnog i Montesori obrazovanja detaljnije ću pisati u nekom narednom postu)

Montesori grupa u vrtiću mešovitog je uzrasta, sa bar tri generacije. Kad uđete u nju, osim rada dece, uočićete „nerad“ vaspitača. To je odlično, ušli ste u pravu Montesori grupu!

Montesori vapitač/učitelj je pasivan u grupi, a aktivan van nje. Prisustvom je nevidljiv za one koji rade i vidljiv za one što traže pomoć.

Konstantno posmatra i uočava kad i kome je potrebna podrška. Na primer, kad vidi da je dete spremno da radi s nekim materijalom, pa mu prezentuje, ili kad se ne poštuje neko pravilo (što je ređa pojava u Montesori grupama jer dete razvija unutrašnju disciplinu).

Zato se, kad deca odu, ( i kada Erik pojede bananu) događa neverovatna promena, učitelji/vaspitači kao superheroji stupaju na scenu. Ne, ne sklanjaju materijal, ne vraćaju ga na mesto, ne brišu police. To su već uradila deca jer Briga o okolini jeste dečiji rad. Superheroji iz senke pripremaju okruženje deci na osnovu posmatranja. Pripremaju i postavljaju materijale vodeći računa o šest Montesori principa, usklađuju ga sa godišnjim dobima, sa kulturološkim odrednicama društva u kome dete živi… Posmatrajući, oni tačno znaju u kom periodu posebne osetljivosti se nalazi svako dete, da je Petar spreman za pisanje, Jovana za brojeve, a najmlađem Luki još treba kretanja, pa neka ga, neka uzima samo materijal sa polica i vraća… Veliki je to posao i ne zahteva samo edukovanu osobu, već osobu koja je transformisana. Ako se opredelite da budete Montesorijanac, velika je odluka, zahteva spremnost i otvorenost za promene, ulaganja i rad na sebi do kraja radnog veka. Takođe je i uživanje i izazov, avantura i opsesija. Dobrobit je višestruka!

Stižemo do trećeg elementa, trećeg magičnog sastojka za pokretanje Montesori magije. Ono što superheroj vaspitač/učitelj uređuje zove se pripremljena sredina.

Pripremljena sredina ili okruženje ceo je fizički prostor u kome borave deca, a ispunjen je specifičnim Montesori materijalom (koji je sama Marija Montesori osmislila) i materijalom koji odrasli osmišljavaju poštujući načela Montesori pedagogije. Okruženje nije spontano i slučajno namešteno, već je „naučno planirano i metodično formirano“. Vrtići imaju materijal rapoređen u 5 centara, praktičan, senzorni, matematički, jezički i kosmički. Škola raspoređuje materijal „po predmetima“, tj. oblastima rada: oblast jezika, matematike i kosmička oblast.

Montesori materijal napravljen je i postavljen u prostoru tako da pomogne detetu da ovlada veštinama, da sredi svoja iskustva, podstiče samostalno učenje, istraživanje, slobodu i samodisciplinu.

Marija Montesori upoređuje pripremljenu okolinu sa stepenicama koje vode ka kuli ispunjenijeg života i bogatijih ličnosti. Dečija duša dobija podršku na stepenicama kad otkrije objekat koji mu pomaže da oslobodi tu misterioznu unutrašnju energiju koja ga bez odmora „gura“ u svet odraslih.

Šta je Montesori?

Moja prijateljica od srca se nasmeje kad pita svoju ćerku šta je radila tog dana u vrtiću, a mala joj odgovori: „Radila sam sa materijalima.“ Neobično i simpatično zvuči, ali to je takođe dobar pokazatelj da je dete u Montesori grupi. Ukazuje nam da je vaspitač dobro pripremio okolinu i dete postavio u aktivan odnos s njom.

Verovatno ste doživeli i videli kad se neko zaradi, udubi, skoncentriše. Tad ga je teško omesti i dozvati. Kad završi, nije umoran, naprotiv, raspoložen je, pozitivan, društven i bolje uči. Ovu pojavu uočila je i Marija Montesori: deca su sposobna za duboku koncentraciju ili polarizaciju i to je cilj čitavog pristupa. Dešava se Montesori magija (fenomen), dobijamo razvoj unutrašnjih potencijala, zadovoljavanje unutrašnje energije deteta sa dugoročnim pozitivnim efektima. Kada moje dete uspe da se polarizuje (u kućnom okruženju), znam da ću narednih nekoliko dana imati pozitivan period s njom, da će biti otvorenija za učenje i saradnju. To je svakako teže izazvati u kućnim uslovima… ali i o tome pišem. Ono što nauče da rade u stanju duboke koncentracije i nakon toga, trajno je i samo njihovo.

Meni, kao defektologu, Montesori pristup „dođe“ i kao pomoć u prevenciji poremećaja pažnje i hipreaktivnosti kod dece, uopšte kod nesvrsihodnih pokreta i kretanja. Nisam mogla, kao pravi MonteSmorijanac, da ne primetim na ćerkinom poslednjem rođendanu razliku između grupe njenih vršnjaka iz vrtića, koji su kao roj pčela zujali i pravili formacije prateći neku maticu, i deteta koje izlazi iz tog roja jer je ugledalo računaljku, uzelo je i selo da radi na njoj. Pokazalo mi je da je: pod jedan, radilo na materijalu „Velika računaljka“ u svom Montesori vrtiću i da se tu polarizovalo, i pod dva, da je grupa vršnjaka u haosu, a ne u nekoj konstruktivnoj igri s pravilima jer je eksplodirala ta unutrašnja snaga deteta koju nemaju prilike da koriste i ne znaju šta će s njom. „Režim“ državnog vrtića takav je da prenormiranost grupe i neadekvatan prostor „pojede“ i iscrpi najkreativnijeg vaspitača i decu. To je mana naših državnih vrtića i mislim da mi, kao roditelji, i svi koji radimo s decom treba da se borimo za bolje uslove u vrtiću, za bolje opremljen prostor, bolji položaj vaspitača i manji broj dece u grupama. Rigidno školstvo je tek posebna priča…

Šta Montesori nije?

Citat „Montesori nije dopunski niti lekovt oblik obrazovanja“ stalno mi se motao po glavi dok sam pisala tekst (P. P. Lilard, „Montesori u učionici“, ProPolis books). Toliko je to divan, kompleksan i čaroban pristup, toliko poštuje dete i razvija njegov unutrašnji potencijal da je šteta povezivati ga samo sa kreativnim materijalom koji ima elemente Montesori pedagogije. Opet se tu nekako ističu odrasli, zar ne? Vidite kako sam ja kreativan? – poruka je, a ne Vidi kako ovo dete otkriva svet i uči!

Ponekad čujem: „Mi već koristimo taj Montesori metod, a nismo ni znali/znale.“

Ponekad ne odolim pa pitam: „A šta na primer?“ i onda zaključim ono što i mislim – i dalje se ne zna šta Montesori nije… Zapitala sam se koji je to način da se svim interesnim grupama ponudi što više informacija o samom pristupu. Razmišljanje me je dovelo do bloga. Nadam se da sam na dobrom putu.

Montesori pristup ne postoji u vršnjačkoj grupu, a u državnim vrtićima gotovo je pravilo da se grupe formiraju po uzratsima. Nema ga ako nema edukavane osobe, ali nije zabranjeno da se vaspitač/učitelj interesuje i informiše, iskoristi neku ideju za svoj rad. Čak i podržavam! I nema metode bez materijala i opremljenosti vrtića po centrima i škola po oblastima rada.

Montesori pristupa nema ako vam nije stopostotno u srcu i glavi i ako imate sumnje.

Bože, Bože, pa ima li taj Montesori metod mane? Zašto samo u superlativu!?

Evo koje su mane:

  • Montesori vrtići/škole u Evropi, kod nas i u svetu uglavnom su privatni. Vremenom Montesori pristup postao je privilegija bogatih i elitistički model obrazovanja, što nikako i nikada nije bila namera Marije Montesori. Ona je materijal razvila u radu s decom ometenom u razvoju, a svoju prvu Dečiju kuću (Casa dei Bambini) otvorila je 1907. godine u siromašnoj četvrti Rima, San Lorenco, da okupi decu koja su „divljala“ po ulicama dok su im roditelji radili. Nadležni su shvatili da bi im bilo isplativije da angažuju nekog (M. Montesori) ko bi okupio decu i čuvao, nego da popravljaju štetu koju „mali vandali“ naprave. Sve ostalo je istorija.
  • Montesori edukacija, kao i pokretanje Montesori obrazovne ustanove, (jako) je skupo, ali… opet se vraćam na početak, to nije bio cilj i namera Marije Montesori. Iako su troškovi veliki, ulaganja u ovaj sistem višestruko se isplati za budućnost i nove generacije koji izlaze iz „škole mira“.
  • Montesori metod se ponekad zloupotrebljava u komercijalne svrhe da bi se nešto prodalo i zaradilo. Ponekad to nešto jeste ok, korisno, edukativno, podstiče dečije potencijale, ali… nije Montesori.

A vi? Šta vi mislite o svemu ovom ☺? Zašto volite Montesori? Kakva su vaša iskustva? Pišite u komentarima ili na i-mejl adresu info@montesorivolim.rs.

Javite prijateljima za ovaj prilog!
Nema komentara

Napišite komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče.
Uspešno ste se prijavili, hvala!
PRIDRUŽITE SE MONTESORI ZAJEDNICI
Prijavite se na mejling listu kako bi redovno dobijali informacije o novim sadržajima na blogu, materijal za rad i druge aktuelne sadržaje vezane za Montesori metod. Obećavam umerenost i kvalitet!
EMAIL ADRESE NE USTUPAJU SE TREĆIM LICIMA NI POD KOJIM USLOVIMA.